Prekvalifikacija za medicinska zanimanja: Farmaceutski tehničar, medicinska sestra i druge struke - vodič za one koji traže novu karijeru

Prosečno vreme čitanja: 16-19 minuta  |  Tema: Prekvalifikacija, deficitarna zanimanja, srednje stručno obrazovanje

Mnogi ljudi sa završenom srednjom školom danas se suočavaju sa surovom realnošću - diploma jednostavno ne donosi posao. Hemijski tehničari, ekonomski tehničari, gimnazijalci, frizeri, mašinski inženjeri… lista onih koji sede kod kuće i bezuspešno tragaju za zaposlenjem je dugačka. I upravo tu na scenu stupa jedna reč koja sve češće odjekuje među onima koji žele promenu: prekvalifikacija.

Ovaj tekst nastao je iz potrebe da se na jednom mestu objasni sve što treba da znate o prekvalifikaciji i dokvalifikaciji za medicinska i farmaceutska zanimanja. Bez obzira da li razmišljate o tome da postanete farmaceutski tehničar, medicinska sestra, medicinska sestra vaspitač ili neki drugi profil u okviru zdravstvenog i socijalnog područja rada - ovde ćete pronaći odgovore na najčešća pitanja, raščišćene nedoumice i iskrene uvide iz realnog iskustva polaznika.

Šta je prekvalifikacija, a šta dokvalifikacija - i po čemu se razlikuju

Pre nego što se upustite u čitav proces, važno je razumeti osnovne pojmove. Prekvalifikacija predstavlja obrazovanje za drugi obrazovni profil u istom trajanju - bez obzira na područje rada. Drugim rečima, ako ste završili četvorogodišnju srednju školu (na primer, hemijsku ili gimnaziju), možete se prekvalifikovati za bilo koji drugi četvorogodišnji profil, poput farmaceutskog tehničara ili medicinske sestre.

Sa druge strane, dokvalifikacija označava obrazovanje za drugi obrazovni profil u dužem trajanju. To se najčešće dešava kada neko sa trogodišnjom školom želi da stekne četvrti stepen stručne spreme u nekom drugom području. Oba procesa su zakonski regulisana i potpuno legitimna - diploma koju dobijete na kraju ima istu težinu kao i diploma redovnog učenika.

Ono što mnoge zbunjuje jeste pitanje: da li se priznaju samo stručni predmeti ili sve mora da se polaže? Odgovor je jednostavan - priznaju se svi opšteobrazovni predmeti koje ste već položili u prethodnoj školi (srpski jezik, matematika, istorija, geografija, strani jezik, fizičko vaspitanje i slično), a vi polažete samo razliku stručnih predmeta. To znači da broj ispita može biti od desetak do tridesetak, zavisno od toga iz koje škole dolazite i koji smer upisujete.

Zašto baš medicinska i farmaceutska zanimanja

Na tržištu rada u Srbiji već godinama se beleži hroničan manjak medicinskih sestara, farmaceutskih tehničara i laboratorijskih tehničara. Privatne apoteke niču na svakom koraku, bolnice i domovi zdravlja imaju deficitarnu listu kadrova, a privatne pedijatrijske ordinacije, vrtići i gerontološki centri neprestano tragaju za obučenim osobljem. Nije retkost da se na oglasnim tablama i portalima za zapošljavanje svaki peti oglas odnosi upravo na medicinske tehničare i sestre.

Dodatna prednost je i to što su ova zanimanja tražena u inostranstvu - Nemačka, Austrija, Norveška i zemlje Bliskog istoka redovno zapošljavaju medicinske radnike iz Srbije, što otvara dodatne mogućnosti onima koji razmišljaju o radu van granica zemlje.

Farmaceutski tehničar - zanimanje sa sigurnom budućnošću

Jedno od najatraktivnijih zanimanja za prekvalifikaciju svakako je farmaceutski tehničar. Ova struka nudi mogućnost rada u apotekama - privatnim i državnim, u laboratorijama, veleprodaji lekova, pa čak i u farmaceutskoj industriji. Posao je čist, odgovoran i cenjen, a plate su u privatnom sektoru prilično konkurentne, naročito u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša.

Ono što farmaceutskog tehničara čini posebno poželjnom prekvalifikacijom jeste i činjenica da apoteke posluju i u najmanjim mestima - što znači da posao nije ograničen samo na velike gradove. Uz malo truda i istraživanja, gotovo uvek se može pronaći otvorena pozicija.

Za prekvalifikaciju za farmaceutskog tehničara potrebno je položiti razliku stručnih predmeta - uglavnom su to farmakologija, farmaceutska tehnologija, galenski preparati, toksikologija i srodni predmeti. Ukupan broj ispita kreće se od 10 do 18, zavisno od prethodno završene škole. Ako ste završili hemijsku školu, broj ispita biće manji jer se neki predmeti poklapaju.

Medicinska sestra tehničar - opšti smer i specijalizovani pravci

Drugi izuzetno popularan izbor je medicinska sestra tehničar - opšti smer. Ovo zanimanje otvara vrata za rad u bolnicama, domovima zdravlja, klinikama, ambulantama i raznim specijalizovanim ustanovama. Posao je dinamičan, human i pruža osećaj svrsishodnosti koji malo koja druga profesija može da ponudi.

Pored opšteg smera, sve više pažnje privlači i medicinska sestra vaspitač - profil koji spaja znanja iz zdravstvene nege i pedagogije predškolskog uzrasta. Ove sestre rade u jaslenim grupama vrtića, igraonicama, roditeljskim kućama i na dečjim odeljenjima. Posao je posebno privlačan onima koji vole rad sa decom i traže radno vreme koje je kraće od klasičnog bolničkog - obično šest sati dnevno.

Predmeti koji se polažu u okviru prekvalifikacije za medicinsku sestru obuhvataju: anatomiju i fiziologiju, latinski jezik, prvu pomoć, zdravstvenu negu (od prve do četvrte godine), patologiju, mikrobiologiju sa epidemiologijom, internu medicinu, hirurgiju, pedijatriju, neuropsihijatriju, ginekologiju i niz drugih - u zavisnosti od smera.

Privatna ili državna škola - šta se više isplati

Ovo je verovatno najčešća dilema sa kojom se susreću svi koji razmišljaju o prekvalifikaciji. Odgovor nije jednostavan i zavisi od više faktora - vremena koje imate na raspolaganju, finansijskih mogućnosti i mesta stanovanja.

Državne srednje medicinske škole

Državne škole nude vanredno školovanje po cenama koje su na prvi pogled pristupačnije. Upis po godini košta između 10.000 i 20.000 dinara, a svaki ispit dodatnih 1.500 do 3.000 dinara. Međutim, ono što mnoge iznenadi jeste sporiji tempo - ispitni rokovi su obično na dva meseca, što znači da ceo proces može potrajati dve do tri godine. Uz to, profesori u državnim školama često su stroži, a zahteva se temeljno poznavanje svakog predmeta, uključujući i praktični deo koji se mora odraditi pre izlaska na teorijski ispit.

Privatne medicinske škole

Privatne škole, poput onih u Novom Sadu i Beogradu, nude brži put do diplome. Ispitni rokovi su svakog meseca, može se prijaviti do tri ispita odjednom, a praksa se odrađuje fleksibilno - u mestu stanovanja, u ustanovi koju sami odaberete. Školarina se kreće od 130 do 150 evra po godini, a svaki ispit košta oko 3.000 dinara. Ukupan trošak za kompletnu prekvalifikaciju iznosi od 600 do 1.200 evra, zavisno od broja ispita.

Neke privatne škole nude i pogodnosti - oni koji su već završili medicinsku školu (bilo koji smer) plaćaju upola nižu školarinu. Maturski ispit se dodatno plaća (oko 150 evra), a praksa je besplatna - dobija se uput i sami birate gde ćete je odraditi.

Bitno je napomenuti da diplome privatnih akreditovanih škola imaju istu važnost kao i diplome državnih škola. To potvrđuju i rešenja pokrajinskih sekretarijata za obrazovanje. Poslodavce u privatnom sektoru retko interesuje gde ste završili školu - njima je važno da imate diplomu i da znate da radite svoj posao.

Koliko traje ceo proces

Trajanje prekvalifikacije direktno zavisi od broja ispita koje morate da položite i od dinamike koju sami odredite. Ako imate 15 do 20 ispita razlike i izlazite na po tri ispita svakog meseca, celu školu možete završiti za 6 do 8 meseci. Ako preskočite neki mesec, ili dajete po jedan do dva ispita, proces će trajati godinu do godinu i po dana.

Praksa se uglavnom odrađuje uporedo sa polaganjem ispita, mada je moguće sve ispite dati prvo, pa tek onda krenuti na praksu. Ukupan fond časova prakse za sve četiri godine kreće se između 200 i 350 sati, što u zavisnosti od intenziteta znači od dve nedelje do dva meseca praktičnog rada.

Nakon završene škole i položenih svih ispita, sledi pripravnički staž (volontiranje) koji za medicinsku sestru tehničara traje šest meseci - tri meseca u domu zdravlja i tri meseca u bolnici. Za medicinsku sestru vaspitača pripravnički staž traje godinu dana i odrađuje se u vrtićima, u jaslenim grupama. Tek nakon toga polaže se državni ispit i stiče licenca za samostalan rad.

Kako izgledaju ispiti i na šta se pripremiti

Iskustva polaznika su vrlo raznolika, ali jedno je zajedničko - prvi ispit je uvek najteži jer se još uvek ne poznaje sistem, profesori i način ispitivanja. Nakon toga sve postaje lakše. Stručni predmeti se u privatnim školama uglavnom polažu usmeno, dok se opšteobrazovni i neki teorijski predmeti (poput psihologije, sociologije, filozofije) polažu pismeno - u formi testa sa zaokruženim pitanjima na koja dajete pismeni odgovor.

Iz predmeta poput anatomije, patologije, mikrobiologije i interne medicine očekuje se solidno znanje, ali profesori su u privatnim školama mahom raspoloženi da pomognu, potpitanjima vas vode ka tačnom odgovoru i ne obaraju olako. Ono što se savetuje jeste da učite sa razumevanjem, a ne napamet - naročito latinske nazive kostiju, organa i bolesti, koji donose dodatne poene i ostavljaju utisak temeljne pripremljenosti.

Iz predmeta zdravstvena nega praktični deo se odrađuje na praksi, a na ispitu se odgovara teorija - najčešće se pitaju: intrahospitalne infekcije, dezinfekcija, vitalni znaci, dekubitus i njegova profilaksa, položaj bolesnika u postelji, previjanje, kateterizacija i aplikacija lekova.

Praksa - gde, kako i koliko traje

Praksa je obavezan deo obrazovanja i bez nje se ne može dobiti diploma. U privatnim školama sistem funkcioniše tako što dobijete uput sa nazivom predmeta i brojem časova koje treba odraditi, a vi sami birate ustanovu - državnu ili privatnu - u kojoj ćete praksu obaviti.

U praksi, to izgleda ovako: odete do glavne sestre bolnice, doma zdravlja, vrtića ili privatne ordinacije, pokažete uput i dogovorite termin. Neke ustanove traže da škola ima potpisan ugovor sa njima, pa je dobro da se unapred raspitate. Iskustva su različita od grada do grada - negde vas prime bez problema, a negde se traži dodatna dokumentacija.

Praksa za prvu godinu najčešće podrazumeva prvu pomoć i osnovnu zdravstvenu negu - nameštanje bolesničke postelje, previjanje, merenje vitalnih znakova, priprema materijala za sterilizaciju. U višim godinama, praksa postaje specijalizovanija - hirurgija, interna, pedijatrija, neuropsihijatrija - i tada se zaista ulazi u suštinu posla.

Jedna važna napomena: na praksi nećete biti nemi posmatrač. Od vas će se očekivati da aktivno učestvujete u radu - da menjate bolesnicima posteljinu, da ih hranite, presvlačite, pomažete sestrama u viziti i dokumentaciji. To je sjajna prilika da steknete samopouzdanje pre nego što se zaposlite.

Koliko sve to košta - realna računica

Da sumiramo troškove prekvalifikacije u privatnoj medicinskoj školi (cene su okvirne i mogu varirati):

Poređenja radi, državna škola može izaći i jeftinije - ali traje duže, a svaki pali ispit se ponovo plaća. Kada se na to dodaju troškovi putovanja (ako živite u drugom gradu), čekanja rokova i propuštenih meseci bez posla - privatna škola se u većini slučajeva pokazuje kao isplativija opcija.

Da li je diploma priznata i kakve su šanse za zaposlenje

Ovo je pitanje koje najviše brine sve koji kreću u ovaj proces. Odgovor je: da, diploma je priznata - pod uslovom da je škola akreditovana i upisana u registar Ministarstva prosvete. Kada završite školu i položite državni ispit, možete konkurisati za posao u državnim ustanovama (bolnice, domovi zdravlja, vrtići) ravnopravno sa onima koji su isti smer završili redovno.

Što se tiče zaposlenja, situacija je ohrabrujuća, ali ne i idealna. Potražnja za medicinskim sestrama i farmaceutskim tehničarima zaista postoji - to potvrđuju i oglasi i statistike. Međutim, realnost je da u državnim ustanovama veza i dalje igra značajnu ulogu. To ne znači da bez veze nema posla - samo znači da ćete morati da budete uporniji, da šaljete radne biografije, da obilazite ustanove i da se raspitujete.

Privatni sektor je znatno fleksibilniji - privatne apoteke, ordinacije, vrtići, gerontološki centri i igraonice konstantno zapošljavaju. Tu je najvažnije da pokažete znanje, odgovornost i spremnost da učite. Mnogi polaznici prekvalifikacije našli su posao već tokom pripravničkog staža, upravo u ustanovama gde su ga i odrađivali.

Za one koji razmišljaju o inostranstvu - diploma medicinske sestre iz Srbije se priznaje u većini evropskih zemalja (Nemačka, Austrija, Slovenija, Norveška), uz polaganje jezičkog testa i eventualnu nostrifikaciju. U zemlje poput Sjedinjenih Država, Kanade i Australije odlazak je složeniji i obično zahteva fakultetsku diplomu, ali i tamo postoji potražnja za negovateljicama sa srednjom stručnom spremom.

Saveti za one koji se dvoume - iskustva polaznika

Iz razgovora sa brojnim polaznicima prekvalifikacije izdvaja se nekoliko univerzalnih saveta:

Prvo - ne gubite vreme na čekanje. Ako ste već doneli odluku da želite promenu, krenite odmah. Škole upisuju tokom cele godine, ispitni rokovi su svakog meseca i svaki dan odlaganja produžava period bez kvalitetne diplome u rukama.

Drugo - ne plašite se obima. Iako spisak predmeta može izgledati zastrašujuće, većina njih se logički nadovezuje jedan na drugi. Anatomija pomaže u razumevanju hirurgije, patologija u razumevanju interne medicine, mikrobiologija u razumevanju infektologije. Gradivo je povezano i kada jednom uđete u štos, sve ide lakše.

Treće - iskoristite praksu maksimalno. To je vaša najbolja preporuka za budući posao. Pokažite se kao vredni, tačni i ljubazni - glavne sestre i direktori ustanova to primete i često upravo sa prakse regrutuju nove zaposlene.

Četvrto - ne slušajte negativne komentare. Uvek će se naći neko ko će reći da je to „samo kurs“, da diploma privatne škole „ne vredi“ ili da „bez veze nema posla“. To su zastareli stavovi. Tržište rada se menja i poslodavci sve više cene konkretno znanje i radnu etiku, a ne to da li ste školu završili redovno ili vanredno.

Peto - razmislite o daljem usavršavanju. Prekvalifikacija vam daje srednju stručnu spremu i mogućnost zaposlenja. Ali ako imate ambicije, to može biti samo prvi korak. Više medicinske škole, strukovne studije, pa čak i fakulteti - sve su to opcije koje vam ostaju otvorene nakon što steknete diplomu medicinske sestre ili farmaceutskog tehničara.

Kako odabrati smer koji vam najviše odgovara

Izbor smera zavisi od nekoliko faktora: vaših ličnih sklonosti, mesta stanovanja i planova za budućnost. Ako volite rad sa decom - medicinska sestra vaspitač je logičan izbor. Ako vas privlači farmacija i rad u apoteci - farmaceutski tehničar. Ako želite najširu mogućnost zapošljavanja - opšti smer medicinske sestre tehničara je verovatno najbolji put.

Ako ste završili hemijsku školu i već imate znanja iz hemije, farmaceutski smer će vam biti prirodan nastavak. Ako ste završili gimnaziju, imate najviše opštih predmeta priznatih i ostaju vam samo stručni - što znači manje ispita i brži završetak.

Dobro je i da pre upisa bacite pogled na oglase za posao - na portalima za zapošljavanje možete videti koji profili se najviše traže u vašem gradu. To vam može pomoći da donesete informisanu odluku.

Zaključak - da li vredi

Ako ste došli do kraja ovog teksta, verovatno ste i sami u situaciji da razmišljate o promeni. I odgovor na pitanje „da li vredi“ je - vredi, i te kako.

Prekvalifikacija za medicinska i farmaceutska zanimanja nije magično rešenje koje će vam preko noći doneti posao iz snova. Ali je konkretan, merljiv i realan korak ka stabilnijoj profesionalnoj budućnosti. Za relativno skromna sredstva i u razumno kratkom vremenskom roku, možete steći diplomu koja je tražena, cenjena i koja vam otvara vrata ka zaposlenju - bilo u Srbiji, bilo u inostranstvu.

Najvažnije od svega - nemojte da čekate. Dok razmišljate i odlažete, drugi završavaju škole, nalaze poslove i grade karijere. Svaki mesec je nova prilika, svaki ispitni rok je korak bliže cilju. Ako imate volju da učite i spremnost da se potrudite - uspeh neće izostati.

Srećno na putu ka novoj karijeri. Vaša budućnost počinje danas - bukvalno.