Povrtarstvo u plasteniku i na terasi: vodič za gajenje povrća u saksijama

Povrtarstvo u plasteniku i na terasi kao praktičan hobi

Povrtarstvo u plasteniku i povrće na terasi sve više dobijaju na popularnosti jer omogućavaju svežu hranu, mali trošak i veliko zadovoljstvo. Mnogi ljudi žive u stanovima, nemaju dvorište ni njivu, ali imaju terasu, balkon, prozor ili mali plastenik. Upravo tu počinje priča o gajenju povrća u saksijama, žardinjerama, kantama, vrećama i plastičnim posudama. Cilj nije da svako postane profesionalni proizvođač, već da se hobi uozbilji, da se dobije ukusniji plod i da se smanji oslanjanje na kupovno povrće. Ono što je nekada izgledalo kao nemoguće danas je sasvim izvodljivo uz malo znanja, strpljenja i doslednosti.

Za uspešno povrtarstvo u plasteniku nije potrebna ogromna parcela. Dovoljna je jedna manja konstrukcija, nekoliko polica, nekoliko dobrih posuda i pravilno odabrano seme. Slično važi i za balkonski povrtnjak. Terasa na istočnoj strani, na primer, može biti odlična jer ima jutarnje sunce, a ipak nije izložena najjačem popodnevnom pečenju. Ako se tome doda sistem kap po kap, zaštitna mreža ili tamna folija tokom najtoplijeg dela dana, biljke mogu dati iznenađujuće dobar rod. Važno je razumeti da povrće na terasi nije isto kao povrće u bašti, ali uz prilagođavanje može biti jednako zdravo i ukusno.

Planiranje prostora: plastenik, terasa, balkon i mali plac

Pre kupovine semena i sadnica treba napraviti plan. Povrtarstvo u plasteniku zahteva drugačiju organizaciju od uzgoja povrća u saksijama. U plasteniku se lakše kontrolišu temperatura, vlaga i zaštita od kiše, ali se javljaju problemi sa provetravanjem i oprašivanjem. Na terasi je situacija obrnuta: ima više vetra i svetlosti, ali i više promena temperature. Zato je dobro podeliti prostor na zone. Jedna zona može biti za visoke biljke poput cherry paradajza, druga za paprike i čili, treća za začinsko bilje, a četvrta za lisnato povrće i rotkvice.

Ako se koristi mini plastenik, treba znati da on nije isto što i ozbiljan plastenik sa grejanjem. On pruža zaštitu od vetra, kiše i blažih mrazeva, ali ne može da sačuva biljke od jake zime bez dodatne izolacije. Zato je najbolje da se u njemu gaje kulture koje podnose hladnije uslove ili da se koristi kao produžetak sezone. U proleće može da služi za rasad, u jesen za salatu, spanać, blitvu i rotkvice, a zimi kao zaštićen prostor za začinsko bilje koje može da preživi. Balkonski povrtnjak treba postaviti tako da biljke dobiju najmanje šest sati svetlosti dnevno. Ako terasa ima previše sunca, koristi se senka u najtoplijem delu dana. Ako je previše senovita, biraju se kulture koje podnose polusenku, poput salate, rukole i peršuna.

Posude, žardinjere i supstrat za gajenje povrća u saksijama

Gajenje povrća u saksijama zahteva kvalitetne posude. One moraju imati drenažu, dovoljnu dubinu i stabilnost. Za cherry paradajz i papriku u saksiji preporučuju se posude zapremine najmanje deset do dvadeset litara, a po mogućstvu i više. Krastavac i tikvice traže još dublje posude jer imaju razvijen koren. Za začinsko bilje dovoljne su manje saksije, ali peršun i mirođija bolje uspevaju u dubljim posudama. Zelena salata, rukola, spanać i blitva mogu se gajiti u plićim žardinjerama, dok rotkvice traže rahlu zemlju bez kamenčića kako bi koren mogao lepo da se formira.

Supstrat treba da bude rastresit, hranljiv i dobro dreniran. Obična zemlja iz dvorišta često je preteška za saksije, pa se meša sa kompostom, humusom, peskom ili kokosovim vlaknima. Za rasad je najbolje koristiti gotov supstrat za rasad, jer je sterilniji i lakši. Ako se koristi stajnjak, mora biti star i dobro razložen. Svež stajnjak može da sprži koren. Isto važi i za mineralna đubriva: nikada se ne stavljaju direktno na koren biljke. Bolje je da se pomešaju sa zemljom ili rasipaju oko biljke, pa zaliju. Uzgoj povrća u žardinjerama uspeva kada je posuda dovoljno velika, kada voda može da otiče i kada biljka ima prostora da razvije koren.

Rasad od semena do sadnice

Rasad je jedan od najvažnijih koraka u povrtarstvu u plasteniku i na terasi. Seme se prvo stavlja u male posude, čaše ili kontejnere. Ako se seje u jednu posudu više semena, kasnije se vrši proređivanje ili pikiranje. Pikiranje znači presađivanje mlade biljke u veću posudu nakon što dobije prve prave listove. Za većinu povrtarskih kultura to je trenutak kada biljka ima dva do četiri lista. Tada treba pažljivo vaditi sadnicu sa grudvom zemlje oko korena i prebaciti je u veću čašu ili saksiju. Ako se koren pokida, biljka može da zaostane, ali mnoge vrste se ipak oporave.

Tokom klijanja, semenu je potrebna toplota, vlaga i često mrak. Zato se posude mogu prekriti papirom ili držati na toplom mestu. Kada biljka izbije, potrebno joj je mnogo svetlosti. Bez svetlosti se rasad izdužuje, stabljika postaje tanka i biljka ne može kasnije da nosi plod. Zalivanje treba da bude umereno. Bolje je prskati površinu supstrata nekoliko puta dnevno nego preliti posudu. Voda treba da bude ustajala, ne ledena. Ako se rasad gaji u stanu, treba ga postaviti na najsvetliji prozor, ali ga zaštititi od promaje. Kada spoljne temperature dozvole, rasad se postepeno iznosi napolje, najpre na kratko, pa sve duže, kako bi se očvrsnuo.

Cherry paradajz u saksiji i plasteniku

Cherry paradajz je jedna od najzahvalnijih kultura za povrće na terasi. Sitni plodovi lepo zriju, biljka je dekorativna, a ukus je obično bolji nego kod kupovnog paradajza. Za cherry paradajz u saksiji treba izabrati veliku i duboku posudu, jer koren može da bude snažan. Biljka voli sunce, ali ne i preteranu vrućinu. Tokom leta joj prija jutarnje sunce i zaštita u najtoplijem delu dana. Zaliva se ravnomerno, najbolje u koren, a ne po listu. Ako se list često kvasi, lakše se javljaju bolesti.

Cherry paradajz treba vezati za kolac ili mrežu. Zaperke treba uklanjati kako bi biljka snagu usmerila na plodove. Kada počne da cveta, može se prihranjivati. Oprašivanje paradajza na terasi obično ide samo od sebe jer je cvet dvopolan, ali u zatvorenom plasteniku može biti slabije. Tada pomaže lagano protresanje stabljike ili prelaženje mekom četkicom od cveta do cveta. U plasteniku je dobro provetravati u vreme cvetanja. Ako se gaji više sorti, može doći do ukrštanja, ali to najviše utiče na seme za sledeću godinu, ne na plodove te sezone. Cherry paradajz u saksiji može da rodi obilno ako ima dovoljno svetlosti, vode i hranljivih materija.

Paprika, čili i krastavac u saksijama

Paprika u saksiji i čili papričice odlično uspevaju na terasi. Vole toplo i sunčano mesto, ali im prija i zaštita od jakog vetra. Manje ljute sorte mogu da se gaje u posudama od desetak litara, dok krupnije paprike traže veće saksije. Čili je posebno zahvalan jer može da prezimi u zatvorenom prostoru ako se pred mraz unese u predsoblje ili svetlu prostoriju. Tako se dobija sveža papričica čak i do kasne jeseni ili zime. Paprike traže redovno zalivanje, ali ne podnose da im koren stoji u vodi. Zato je drenaža obavezna.

Krastavac se može gajiti u saksiji, ali mu treba više vode od paradajza i dobra podrška. Može se pustiti uz mrežu, kanap ili uz kukuruz posađen u istoj posudi. Krastavac ne voli da mu se list kvasi uveče, jer tada lakše dobija bolesti. Tikvice su takođe moguće u velikim posudama, ali im treba dosta prostora. Ako se gaje u plasteniku, treba im obezbediti provetravanje. Oprašivanje kod krastavaca i tikvica može da bude problem ako nema insekata. Tada se koristi ručno oprašivanje: muški cvet se otkine, uklone se latice, pa se prašnikom pređe preko ženskog cveta. Ženski cvet se prepoznaje po zadebljanoj dršci koja liči na mali plod.

Začinsko bilje u saksijama: peršun, bosiljak, origano i drugo

Začinsko bilje je idealno za balkonski povrtnjak. Peršun, bosiljak, origano, timijan, ruzmarin, mirođija, vlasac i majčina dušica ne samo da su korisni u kuhinji, već i lepo izgledaju. Peršun može da bude jednogodišnji ili dvogodišnji, u zavisnosti od uslova. Voli plodno, rahlo i vlažno zemljište, ali ne podnosi direktno najjače sunce tokom celog dana. Listovi se režu makazama, po potrebi, i to podstiče gušći rast. Bosiljak voli toplotu, sunce i redovno zalivanje. Osetljiv je na hladnoću, pa se ne iznosi napolje prerano. Origano je višegodišnja biljka koja voli sunce i dobru drenažu. Ruzmarin je odličan u saksiji, ali mu zimi treba zaštita ili unos u zatvoreni prostor.

Mirođija je začin koji se lako sam obnavlja. Kada se jednom posadi, često niče iz godine u godinu. Vlasac voli vlažno zemljište i može da se reže nekoliko puta u sezoni. Začinsko bilje se može gajiti iz semena ili kupiti kao već razvijena sadnica. Početnicima je često lakše da kupe malu sadnicu u saksiji, pa da je kasnije presade u veću posudu. Ako se začinsko bilje gaji u plasteniku, treba paziti da ne bude previše vlage, jer se tada javljaju trulež i buđ. Začinsko bilje u saksijama dobro je kombinovati sa povrćem, jer neke vrste odbijaju štetočine ili privlače korisne insekte.

Jagode u saksijama i žardinjerama

Jagode u saksijama su odličan izbor za terasu. Mogu se gajiti u žardinjerama, visećim korpama ili dugim posudama. Vole blago kiselo tlo, dosta sunca i redovno zalivanje. Jagode mesečarke mogu da rađaju tokom dužeg perioda, dok jednokratne sorte daju jedan jači rod. Prilikom sadnje treba paziti da srce biljke ne bude zakopano, jer tada može da istruli. Zalivanje treba da bude umereno, ali redovno. Ako su jagode na terasi, leti im prija senka u najtoplijem delu dana. Plodove treba brati čim sazru, kako ne bi počeli da trunu.

Jagode u saksijama mogu da imaju manji rod nego u bašti, ali uz dobru prihranu i dovoljno svetlosti rezultat može biti veoma zadovoljavajući. Nakon tri godine, mnoge biljke slabe, pa je dobro nabaviti nove sadnice. Ako se gaje u plasteniku, jagode mogu da rode ranije, ali im treba provetravanje i oprašivanje. Jagode su dobre komšije sa lukom, belim lukom i salatom, a loše sa kupusom. Kao i kod drugih kultura, plodored je važan ako se gaje u istoj zemlji više sezona.

Lisnato povrće i rotkvice: salata, rukola, spanać i blitva

Zelena salata, rukola, spanać i blitva dobro uspevaju u plićim posudama i na terasi. Zelena salata može da se seje u više navrata, svake dve do tri nedelje, kako bi se dobijala sveža berba. Voli plodno, rastresito zemljište i umerenu vlagu. Ne podnosi preteranu vrućinu, pa joj leti prija polusenka. Rukola je brza, aromatična i može da se reže više puta. Ako je ukus previše ljut, to zavisi od sorte, zemljišta i vremena berbe. Spanać i blitva traže više prostora, ali mogu da se gaje u plasteniku i na otvorenom. Rotkvice su idealne za početnike jer brzo niču, ali ne vole pregustu setvu. Ako se poseju previše gusto, koren se ne razvija lepo. Zato se proređuju na vreme.

Rotkvice najbolje uspevaju na umerenoj temperaturi, u rahloj zemlji i uz redovnu vlagu. Mogu se sejati u proleće i u jesen, a leti im treba senka i češće zalivanje. Ne treba ih saditi pored krastavaca, jer im to smeta. Salata i rotkvica dobro se slažu u istoj žardinjeri. Lisnato povrće u plasteniku može da se gaji i zimi, ali tada rast ide sporije. Ako se u mini plasteniku drže salata i luk, treba znati da sama plastična folija nije dovoljna za jake mrazeve. Biljke mogu da prežive blaže hladnoće, ali ne i dugotrajne jake minuse bez dodatne zaštite.

Zalivanje i sistem kap po kap

Zalivanje je najčešći razlog uspeha ili neuspeha u povrtarstvu u plasteniku i na terasi. Biljke u saksijama nemaju veliku rezervu vode kao one u zemlji, pa im je potrebno redovno i ravnomerno zalivanje. Paradajz voli vlagu, ali ne i mokro, vodeno tlo. Zato je sistem kap po kap idealan. Može se napraviti od plastične boce sa nekoliko malih rupica, koja se postavi pored korena. Voda polako izlazi i održava vlagu. Za veće posude može se koristiti crevo za kap po kap ili improvizovani sistem sa više boca. Najbolje je zalivati ujutru ili uveče, kada nema jakog sunca. Voda treba da bude ustajala, približne temperature zemljišta.

Ako se biljke zalivaju odozgo, treba izbegavati kvašenje listova, posebno uveče. Vlažni listovi su pogodno tlo za gljivične bolesti. U plasteniku treba zalivati umereno i redovno provetravati, jer se vlaga zadržava. Na terasi, vetar može brže da isuši supstrat, pa treba češće proveravati vlagu. Prstom se proveri zemlja na dva do tri centimetra dubine. Ako je suva, vreme je za zalivanje. Malč od slame, pokošene trave ili kartona pomaže da se vlaga zadrži i da korov raste slabije.

Prihrana: kopriva, kompost i mineralna đubriva

Kopriva đubrivo je jedno od najpoznatijih prirodnih rešenja. Od koprive se pravi čaj ili fermentisana tečnost koja se koristi za prihranu i zaštitu biljaka. Sakuplja se sa čistih mesta, bez hemijskih sredstava. Kopriva se potopi u vodu i ostavi nekoliko dana, uz povremeno mešanje. Kada se dobije tamna tečnost, razblaži se vodom i koristi za zalivanje korena ili prskanje listova. Kopriva sadrži azot i druge hranljive materije, pa podstiče rast. Dobro je koristiti je jednom nedeljno do dve, ali ne preterivati. Previše prihrane može da podstakne rast lista umesto ploda.

Kompost je odličan za sve kulture. Može se dodati u supstrat pre sadnje ili koristiti kao malč. Stajnjak mora biti star i razložen. Mineralna đubriva se koriste oprezno, jer mogu da sprže koren ako se stave preblizu. Kod paradajza, paprike i krastavca korisno je prihranjivati kada biljka počne da cveta i kada formira plodove. Za začinsko bilje dovoljna je manja količina hranljivih materija. U plasteniku se prihrana dodaje ređe, jer se vlaga i hranljive materije sporije ispiraju. Na terasi se hranljive materije brže ispiraju zalivanjem, pa je prihrana češća. Uvek je bolje prihraniti slabije nego preterati.

Zaštita od bolesti i štetočina bez hemije

Povrtarstvo u plasteniku i na terasi često zahteva preventivu. Najveći problemi su plamenjača, pepelnica, lisne vaši, tripsi, grinje i puževi. Preventiva znači: dovoljno prostora između biljaka, provetravanje, zalivanje u koren, uklanjanje obolelih listova i plodored. Ako se pojavi bolest, prvo se uklanjaju zaraženi delovi. Koprivin čaj može da pomogne kao blaga zaštita, ali nije lek za teške infekcije. Za lisne vaši mogu se koristiti bubamare ili mlaz vode. Puževi se skupljaju ručno ili se oko posuda postavljaju barijere.

U plasteniku treba izbegavati preveliku vlagu. Provetravanje je obavezno, posebno ujutru. Ako se gaje osetljive kulture, dobro je kombinovati ih sa začinskim biljem koje odbija neke štetočine. Neven, lavanda i bosiljak mogu da pomognu. Ako se koristi hemija, treba paziti na karencu, ali u malom povrtnjaku je bolje izbeći jaka sredstva. Kod paradajza je važno ukloniti donje listove koji su blizu zemlje, jer se tako smanjuje rizik od plamenjače. Krompir i paradajz ne treba saditi jedan pored drugog. Isto važi za luk i krompir, kao i za neke kupusnjače. Dobre i loše komšije u bašti nisu prazno verovanje, već iskustvo koje pomaže u zaštiti.

Oprašivanje u plasteniku i na terasi

Oprašivanje paradajza u plasteniku može da bude izazov. Paradajz je samooplođujuća biljka, ali mu treba vibracija da bi polen pao na tučak. U plasteniku bez vetra i insekata, to se često ne dogodi dovoljno dobro. Zato se preporučuje lagano protresanje stabljike ili konstrukcije u jutarnjim satima. Može se koristiti i meka četkica. Kod paprike i čilija takođe pomaže protresanje. Krastavac, tikvice i lubenice imaju muške i ženske cvetove, pa im je potrebno oprašivanje. Ako nema pčela i bumbara, radi se ručno. Muški cvet se otkine, uklone se latice i prašnikom se pređe preko ženskog cveta. To se radi ujutru, kada su cvetovi sveži.

Na terasi je oprašivanje obično lakše jer ima vetra i insekata. Ipak, ako je terasa zastakljena, treba povremeno otvoriti prostor ili pomoći biljkama. Bumbari su odlični oprašivači, ali nisu praktični za mali broj biljaka. Zato je ručno oprašivanje najjednostavnije. Kada se oprašivanje obavi, plodovi se bolje razvijaju i rod je veći. Ako biljka cveta, a ne formira plod, treba proveriti temperaturu, vlagu i ishranu. Previsoke temperature mogu da ometu oprašivanje, kao i previše azota u prihrani.

Plodored i dobre komšije u maloj bašti

Plodored je važan čak i u malom prostoru. Ako se ista kultura gaji na istom mestu iz godine u godinu, u zemlji se nakupljaju bolesti i štetočine. U saksijama se zemlja može zameniti, ali u plasteniku i bašti treba menjati mesto. Paradajz, paprika i krompir ne treba da idu jedni posle drugih. Luk i šargarepa se dobro slažu. Grašak i peršun su dobri susedi. Bosiljak je odličan pored paradajza. Salata i rotkvica dobro se kombinuju. Kupusnjače ne vole neke kulture, pa treba proveriti pre sadnje. U plasteniku se može napraviti plan sadnje na papiru i voditi beleške svake sezone.

Dobre komšije pomažu jedna drugoj u zaštiti od štetočina i boljem iskorišćavanju prostora. Šargarepa i luk su klasičan primer. Grašak i peršun se dobro slažu. Paradajz i bosiljak su česta kombinacija. Kupus i cvekla mogu da se kombinuju. Krastavac voli kukuruz i pasulj. Loše komšije su, na primer, paradajz i krompir, luk i krompir, peršun i neke kupusnjače. Ako se gaji u saksijama, prostor je mali, pa se plodored svodi na zamenu supstrata i pažljivo planiranje. U plasteniku je moguće napraviti rotaciju useva po gredicama. Cilj je da se zemljište ne iscrpi i da se bolest ne ponavlja.

Sezonski kalendar za plastenik i terasu

Zima je vreme za planiranje, kupovinu semena i pripremu posuda. U kasnoj zimi može da se počne sa rasadom paprike i čilija, jer im treba dugo da proklijaju. Paradajz za rasad se obično seje u proleće, zavisno od klime. U rano proleće u plasteniku mogu da se seju rotkvice, salata, spanać i blitva. Na terasi se tada još uvek pazi na mraz. U proleće se rasad paradajza, paprike i krastavca postepeno iznosi napolje. Kada prođe opasnost od mraza, sadi se u veće posude ili u plastenik.

Leti je glavni zadatak zalivanje, senčenje i prihrana. U plasteniku se provetravanje ne sme preskočiti. U jesen se seju salata, rotkvice, spanać i blitva. To je vreme i za sadnju belog luka i crnog luka. Zimi mini plastenik može da štiti neke biljke, ali ne od jakih mrazeva. Ako se gaji u stanu, začinsko bilje može da preživi na prozoru. Uvek treba pratiti vremensku prognozu i prilagoditi zalivanje. Povrtarstvo u plasteniku zahteva malo više pažnje oko temperature, ali zato omogućava dužu sezonu. Povrće na terasi je jednostavnije, ali zahteva redovno zalivanje i zaštitu od vetra.

Mini plastenik i zimski uzgoj

Mini plastenik je često prva ozbiljnija investicija za početnike. Ima metalnu ili plastičnu konstrukciju, police i plastičnu foliju. Nije isto što i profesionalni plastenik, ali može da posluži za rasad, zaštitu od kiše i produženje sezone. Ako se postavlja u dvorištu, treba ga učvrstiti da ga vetar ne odnese. Folija može biti zelena ili providna, ali je važno koliko svetlosti propušta. Zimi u njemu mogu da prežive samo otpornije kulture, poput salate, spanaća i blitve, i to ako su mrazevi blagi. Za jače hladnoće potrebna je dodatna izolacija, na primer slama, agrotekstil ili dodatni sloj folije.

U mini plasteniku treba otvarati prostor radi provetravanja, jer se danju unutra može pregrejati, a noću brzo ohladiti. Zalivanje treba prilagoditi temperaturi. Zimi biljke troše manje vode. Ako se u plasteniku drže saksije, one se mogu premeštati. Biljke koje vole toplotu, poput paradajza i paprike, ne treba ostavljati zimi bez grejanja. One mogu da prezime samo u zatvorenom, svetlom prostoru. Mini plastenik je odličan za prolećnu pripremu i jesenju berbu. Ako se pravilno koristi, može da pruži sveže začinsko bilje i lisnato povrće i van glavne sezone.

Seme: organsko, hibridno i čuvanje sopstvenog semena

Organsko seme je sve traženije, ali nije uvek lako naći pravo. Hibridno seme nije isto što i genetski modifikovano seme. Hibridi mogu dati odličan rod u prvoj godini, ali njihovo seme u sledećoj generaciji često ne ponavlja iste osobine. Zato oni koji žele da čuvaju sopstveno seme biraju stare, stabilne sorte. Seme se čuva na suvom, tamnom i hladnom mestu. Kada se bere sopstveno seme, biraju se najlepši plodovi sa najzdravijih biljaka. Seme paradajza se vadi, opere i osuši na papiru ili krpi. Zatim se čuva u papirnoj kesici ili staklenoj teglici.

Kod paprike i čilija seme se vadi iz zrelih plodova. Krastavac, tikvice i bundeve lako se ukrštaju, pa ako se čuva seme treba voditi računa o tome šta raste u blizini. Začinsko bilje takođe može da se razmnožava semenom ili deljenjem. Ako se kupuje seme, treba proveriti rok trajanja i da li je tretirano. Netretirano seme je bolje za organski uzgoj. Starije seme može imati slabiju klijavost, pa se seje gušće. Ako se ne zna poreklo semena, uvek postoji rizik. Zato je najbolje kupovati u proverenim poljoprivrednim apotekama ili razmenjivati seme sa drugim baštovanima. Organsko seme i stare sorte pomažu očuvanju raznolikosti i zdravije hrane.

Česte greške u povrtarstvu u plasteniku i na terasi

Prva greška je previše zalivanja. Mnogi misle da biljke u saksijama treba stalno da budu mokre, ali to dovodi do truleži korena. Druga greška je pregusta setva. Kada biljke niknu gusto, jedna drugoj uzimaju svetlost, vodu i hranu. Treća greška je nedostatak svetlosti. Rasad na severnom prozoru često bude tanak i slab. Četvrta greška je preterana prihrana. Previše azota daje mnogo lišća, a malo plodova. Peta greška je sadnja nekompatibilnih kultura jedne pored drugih. Šesta greška je zanemarivanje plodoreda. Sedma greška je kupovina sadnica bez provere zdravstvenog stanja. Osma greška je ostavljanje bolesnih listova i plodova u posudi ili bašti.

Devetа greška je nepravovremeno oprašivanje. Deseta greška je nezaštita od mraza. Jedanaesta greška je zanemarivanje provetravanja u plasteniku. Dvanaesta greška je korišćenje svežeg stajnjaka. Trinaesta greška je sadnja u posude bez drenaže. Četrnaesta greška je premeštanje biljaka sa mesta na mesto bez aklimatizacije. Petnaesta greška je odustajanje posle prve neuspele sezone. Povrtarstvo je veština koja se uči. Svaka godina donosi novo iskustvo. Ako se vodi beleška o tome šta je uspelo, a šta nije, sledeća sezona je uvek bolja. Najvažnije je početi sa malo kultura i širiti znanje postepeno.

Zaključak: mala bašta, veliko zadovoljstvo

Povrtarstvo u plasteniku, povrće na terasi i gajenje povrća u saksijama nisu samo način da se dobije hrana. To je hobi koji opušta, uči strpljenju i povezuje sa prirodom. Nije potrebno imati veliki plac. Dovoljna je jedna terasa, nekoliko saksija, malo semena i volja. Cherry paradajz, paprika u saksiji, začinsko bilje, jagode u saksijama, rotkvice, zelena salata i peršun mogu da uspeju i u malom prostoru. Uz sistem kap po kap, koprivu kao prirodnu prihranu, pažljivo oprašivanje paradajza i redovno provetravanje plastenika, rezultati mogu biti odlični.

Najbolje je početi skromno. Prvo se sadi nekoliko biljaka koje se najlakše gaje. Kada se stekne iskustvo, prostor se širi. Važno je da se ne odustaje zbog jedne loše sezone. Vreme, kiša, vrućina i štetočine mogu da pokvare plan, ali svaka greška je lekcija. Organsko seme, domaće sorte i sopstveno čuvanje semena daju posebnu vrednost. Na kraju, najveća nagrada je prvi plod koji se ubere sa sopstvene terase ili iz malog plastenika. Taj trenutak čini sav trud vrednim. Zato slobodno počnite već ove sezone: pripremite posude, izaberite seme, napravite plan i uživajte u maloj bašti koja raste iz dana u dan.