Najbolje letnje stivo: Šta čitati na plaži - preporuke knjiga za nezaboravan odmor

Stiže leto, a s njim i oni retki, zlatom okovani dani godišnjih odmora. Za sve koji rade, pauza od svakodnevnih obaveza predstavlja dragocenu priliku da se prepuste omiljenom ritualu - čitanju na plaži, u parku, na terasi uz pogled na more ili jednostavno u klimatizovanoj sobi dok napolju prži vrelina. Slobodno vreme traži laganije stivo, ali to nikako ne znači da knjiga ne sme da bude duboka, uzbudljiva ili da vas baci u razmišljanje. Naprotiv, prava letnja knjiga je ona koja vas usisa, drži prikovane za stranice i tera da uronite u svet koji je istovremeno beg od stvarnosti i obogaćenje duše.

Kroz razgovore na brojnim čitalačkim forumima i u knjiškim klubovima, iskristalisale su se preporuke koje oduševljavaju publiku svih generacija. Neko je trenutno opčinjen trilogijom o starom Egiptu, neko se kroz dirljivu priču vratio klasicima, a mnogi su pronašli novu ljubav u domaćim bestselerima ili svetskim hitovima. Ono što povezuje sva ova iskustva jeste potreba za pričom koja se čita u jednom dahu, pričom koja miriše na slan vazduh i borovinu, pričom koja nas tera da na satu vidimo da je prošla ponoć, a mi i dalje okrećemo stranicu.

Istorijski romani koji nas vode kroz vreme

Ljubitelji epskih saga i vremenskih putovanja posebno su aktivni u preporukama. Trenutno mnoge čitaoce zaokuplja trilogija Zaka Kristijana, konkretno serijal o Ramzesu i Egipatskom sudiji. Fascinantno je kako autor uspeva da sudbinu drevnih faraona ispriča jezikom koji je podjednako privlačan i onima koji se prvi put susreću sa istorijom starog Egipta i strastvenim poznavaocima. Jedna od sagovornica je istakla da je upravo počela petu knjigu serijala, dok je druga primetila da su joj opisi dvorskih intriga i borbe za moć pomogli da oseti dah pustinje i na sopstvenom balkonu. Upravo se ovde krije ključ dobrog istorijskog romana - da istoriju pretvori u intimno iskustvo, a to Kristijan Zak radi majstorski.

Nezaobilazna je i „Mandolina kapetana Korelija“ Luja de Bernijera. Iako je po knjizi snimljen film, onaj ko je prvo gledao ekranizaciju, a potom uzeo knjigu u ruke, uverio se u ogromnu razliku. Čitaoci koji su doživeli obe verzije tvrde da filmska traka nije dočarala ni delić onoga koliko su emocije u romanu snažne i slojevite. Priča o ljubavi na jonskom ostrvu tokom Drugog svetskog rata, prožeta intrigom, melanholijom i humorom, pripada redu onih dela gde se na jednoj stranici smejete do suza, a na drugoj plačete kao malo dete. Izdanje Platoa iz Beograda decenijama ne gubi na popularnosti.

Među preporukama se često nađe i „Ispovest iz harema“, knjiga koja je podelila mišljenja, ali nikoga nije ostavila ravnodušnim. Dok je za neke u pitanju senzacionalističko štivo koje izaziva jezu, drugi tvrde da je reč o potresnoj istinitoj priči iz sredine koja nam je bliska. Bez obzira na stav, svi se slažu da se ova ispovest čita u jednom dahu, a osećaj koji ostavlja može se uporediti sa hladnim tušem usred letnje žege. Sličnu atmosferu misterije i daleke prošlosti donosi i roman „Tragom mrtve princeze“ Kenize Murad, koji otkriva sudbinu jedne od najintrigantnijih žena istoka, kombinujući istorijske činjenice i porodičnu potragu.

Za ljubitelje Balkana i sudbina sa naših prostora, nezaobilazna je tetralogija Gordane Kuić. „Miris kiše na Balkanu“, „Cvat lipe na Balkanu“, „Smiraj dana na Balkanu“ i „Duhovi nad Balkanom“ decenijama ne gube na aktuelnosti. Jedna čitalačka ispovest glasi: „Kad god otvorim prvu stranicu, vratim se u ono vreme i osetim miris sarme i cimeta, čujem šuštanje svilenih haljina i osetim neponovljivu toplinu porodične sage.“ Istorijski kontekst s početka dvadesetog veka, prožet ljubavnim i porodičnim dramama jevrejske porodice u Sarajevu, čini da se ove knjige često čitaju ponovo i ponovo, kao susret sa prvom ljubavlju - onom koja te pogleda upravo onako kako sanjaš.

Drame i trileri koji zalepljuju za stranice

Kada je u pitanju lagano letnje stivo koje ipak ne ispuštate iz ruku, na prvom mestu su trileri i drame sa neočekivanim obrtima. „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija decenijama je u vrhu čitalačkih preporuka. Mnogi su priznali da su ga pročitali za jedno popodne, plačući i čitajući istovremeno. Ova potresna priča o prijateljstvu, izdaji i iskupljenju smeštena u ratom razoreni Avganistan, postaje ne samo književno putovanje, već i duboko lično iskustvo. Njegov nastavak, „Hiljadu čudesnih sunaca“, donosi još jaču emociju. Čitalačke ispovesti svedoče da je ovo roman nakon koga se danima razmišlja o sudbini junakinja. Jedna od članica književnog kluba napisala je da je na kraju zaplakala i da je retko koja knjiga tako snažno docarala koliko su neki problemi u našem životu mali naspram onoga kroz šta prolaze žene u drugim delovima sveta.

Za one koji vole malo mistike i napetosti, tu je „Senka vetra“ Karlosa Ruisa Safona. Priča o zaboravljenim knjigama i mračnim tajnama Barselone toliko je magična da je mnogi porede sa lekovitim napitkom - jednom kada je probate, ne možete da stanete. Jedna devojka je na forumu zapisala da je ovu knjigu nosila svuda sa sobom, kao talisman. Kao i Safonova igra andjela, i ovde se granice između stvarnosti i fikcije brišu, ostavljajući čitaoca u neizvesnosti do poslednje stranice. Izdanje je prelepo prevedeno, pa čak i oni koji inače nisu ljubitelji magičnog realizma otkrivaju novu dimenziju čitanja.

Klasični krimi romani takođe imaju svoje verno mesto u torbi za plažu. Agata Kristi i njena „Misterija sedam brojčanika“ ili „Deset malih crnaca“ predstavljaju savršen izbor za one koji žele da se oprobaju u ulozi detektiva dok talasi zapljuskuju obalu. Jedna čitateljka je priznala da je dok je čitala „Deset malih crnaca“ ostala budna do pet ujutru - što je najbolji dokaz da ova knjiga, iako stara decenijama, ne gubi na aktuelnosti.

Od savremenijih trilera, izdvajaju se preporuke za „Đavo i gospođica Prim“ Pola Koelja, kao i za „Digitalna tvrđava“ Dena Brauna. Ove knjige su kompaktne, dinamične i idealne za one koji žele da predahnu od obimnih romana, ali da ipak ostanu u neizvesnosti. Kada je u pitanju psihološka drama, „Kad je Niče plakao“ Irvina D. Jaloma ostavila je dubok utisak na mnoge koji su se o njoj pozitivno izrazili na literarnim okupljanjima, ističući da je neobična i da tera na razmišljanje o granicama filozofije i osećanja.

Ljubavna proza za sve generacije

Leto je vreme zaljubljivanja, pa samim tim i vreme za ljubavne romane od kojih srce brže kuca. Nora Roberts, Sandra Braun, pa i Nikolas Sparks autori su čije knjige redovno pune police onih koji traže emociju bez previše filozofiranja. Mnogi su primetili da serijal o kupoholičarki Sofi Kinsele predstavlja pravi lek za sparne dane - duhovit, vrcav i oslobađajući. Jedna od članica književne grupe podelila je iskustvo da ju je knjiga o bogomdanoj domaćici nasmejala do suza i da je u glavnoj junakinji prepoznala svaku zaposlenu ženu koja trči između sastanaka i porodičnih obaveza.

Za ljubitelje melahnoličnijih ljubavnih priča, „Kada si otišao“ Megi O’Farel opisana je kao jako emotivno štivo. Emocije su razapete između sadašnjosti i prošlosti, a maglovit kraj ostavlja prostor za dugu diskusiju. Upravo su takve knjige najbolji saputnici na odmoru, jer ih ne ispuštate iz ruku, a posle razgovarate sa prijateljima o skrivenim značenjima. Slične pohvale slušaju se i na račun „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“ Aleksandre Poter, koja je opisana kao lagana romantična komedija, prava letnja knjiga.

Od klasika ljubavnog romana, nikada ne izlazi iz mode „Orkanski visovi“ Emili Bronte, „Gospođica Liberte“ ili „Razum i osećajnost“ Džejn Ostin. Neko je nedavno na čitalačkom skupu podelio utisak da se posle više godina vratio ruskom klasiku, konkretno Dostojevskom sa delom „Poniženi i uvređeni“ i da se rasplakao u par navrata - što je retkost za iskusnog čitaoca. Tolstojeva „Ana Karenjina“ iako lektira, redovno se pominje kao delo koje se čita i u slobodno vreme, iz čiste ljubavi.

Filozofska i duhovna štiva za duboko uranjanje

Nije svaka letnja knjiga neobavezno štivo. Veliki broj čitalaca koristi odmor da posegne za delima koja su im promakla u svakodnevnoj gužvi. Herman Hese i njegovi romani „Sidarta“, „Stepenice za staklene perle“ i „Narcis i Zlatousti“ ne gube na značaju. Jedna od preporuka govori da je „Sidarta“ knjiga koja se u različitim razdobljima života čita na potpuno drugačiji način, kao da je u pitanju novo delo. Paulo Koeljo, posebno sa „Veronika je odlučila da umre“ i „Alhemičarem“, pruža lagan filozofski uvod onima koji tek započinju potragu za smislom.

Mnogi su se posvetili i Orhanu Pamuku, čiji „Zovem se crveno“ i „Sneg“ izazivaju oprečne utiske, ali se svi slažu da je stil izuzetan. Jedna od anonimnih čitalaca podelila je da joj je „Zovem se crveno“ bio suviše složen, ali da je u njemu pronašla slojevitost koje se ne bi postidela nijedna slika orijentalnih minijatura. Sa druge strane, „Miris kiše na Balkanu“ i domaći autori poput Mome Kapora, čije su priče o Beogradu i nostalgičnom putovanju, pružaju neposredniju emociju. Jedna od poruka na forumu glasi da je delo Mome Kapora „Eldorado“ upravo ono što treba za dušu - duhovito i opuštajuće, ali sa finom setom balkanskog čoveka.

Ozbiljniji čitaoci posežu i za memoarima, poput „Memoari jedne gejše“, „Tragom mrtve princeze“ ili „Kalifova kuća“ Tahira Šaha. Ova štiva otvaraju prozor u svetove drugačije od našeg, što je u duhu leta - vremena kada smo spremni da upoznajemo nove kulture, pa makar i kroz stranice.

Knjige za mlade i duhovite saputnike

Mlađa publika (i oni koji se tako osećaju) ima bogat izbor u serijalima poput „Sumrak sage“ Stefani Majer, „Princzevinih dnevnika“ ili fantastičnog serijala „Hari Poter“, koji se čita ponovo i ponovo, bez obzira na godine. Neko je s oduševljenjem podelio da je „Relikvije smrti“ pročitao na engleskom čim su se pojavile na internetu, a potom i na srpskom, samo da bi osetio pun doživljaj. „Devojka sa zanzibara“, „Faktor bivši“ i „Klika“ spadaju u nešto ležernije tinejdžerske naslove, dok se „Tajni život pčela“ Sju Monk Kid podjednako dopada i starijim generacijama.

Za one koji vole da se smeju dok čitaju, nezaobilazni su Nik Hornbi (Stadionska groznica, Kako biti dobar), Dušan Radović sa „Beograde dobro jutro“ i humoristični romani poput „Oko čega smo se sve moja devojka i ja svađali“ Mil Milingtonsa. Tu su i „Dnevnik jedne dadilje“, „Kupoholičarka staje na ludi kamen“ ili „Luda za modom“ - savršeni za plažu jer ne opterećuju, a bude dobro raspoloženje.

Domaći pisci i priče koje traju

Ne smemo zaboraviti ni domaću scenu. Ljiljana Habjanović Đurović sa „Igra andjela“ i „Ženski rodoslov“, Mirjana Bobić Mojsilović (Tvoj sam, Azbuka mog života), Marija Jovanović (Spletkarenje sa sopstvenom dušom) - sve su to autorke čije knjige redovno zauzimaju visoka mesta na letnjim listama želja. Pohvale za „Srpski žigolo“, „Sponzoruše“ Maše Rebic i priče o sudbini Beograda čine da se svaki čitalac pronađe bar u jednoj od njih. Kako je jedna ispovest glasila: „Ove knjige su kao susret s prvom ljubavlju - pogledaju te onako kako sanjaš, i odmah znaš da si kod kuće.“

I za kraj, oni koji vole malo egzotike, posegnuće za „Badalpurski vrt“ Kenize Murad, „Dragulj Medine“ Šeri Džons (koji je zbog kontroverzne tematike čak i povučen iz prodaje) ili za „Sultanov harem“ Kolina Falkonera. Knjige o dalekim zemljama, o sultanima i princezama, o sudbini običnih ljudi u vrtlogu istorije - sve su to razlozi zbog kojih se letnji dani na plaži pretvaraju u nezaboravno putovanje.

Bez obzira na to da li birate proverene svetske hitove, obimne trilogije ili domaće priče, važno je samo jedno - da knjiga bude od onih što se čitaju do svitanja, od onih što se prepričavaju prijateljima i koje nas podsećaju zašto je čitanje najlepši oblik odmora. Srećno biranje i neka vam svaka stranica donese radost!