Bapske mudrosti o trudnoći i bebama - Šta kaže moderna nauka?

Kada žena saopšti srećne vesti da čeka bebu, uz čestitke i zagrljaje, gotovo redovno počinje i bujica saveta. Neki su dobrodošli, neki su medicinski utemeljeni, ali se tu nađe i čitav niz onih koji spadaju u domen takozvanih „bapskih mudrosti”. Te mudrosti predstavljaju kolektivno nasleđe verovanja, rituala i sujeverja koja su se vekovima prenosila sa starijih žena na mlađe generacije, oblikujući način na koji se trudnoća, porođaj i nega novorođenčeta doživljavaju u narodu.

U vremenima kada nije bilo ultrazvuka, prenatalne dijagnostike i patronažne službe, ljudi su na prirodne pojave tražili odgovore u magiji i ritualima. Danas, međutim, živimo u dvadeset prvom veku, okruženi naučnim saznanjima i medicinskom tehnologijom, pa se postavlja pitanje zašto su ove priče i dalje toliko prisutne. Odgovor leži u psihologiji - period iščekivanja deteta je emotivno veoma osetljiv, a potreba za kontrolom nad neizvesnim situacijama često navodi ljude da se oslone na obrasce poznate iz detinjstva, čak i kada su oni potpuno iracionalni.

Na mnogim internet forumima posvećenim roditeljstvu, diskusije o bapskim mudrostima izazivaju burne reakcije. Mlade majke iznose svoja iskustva, traže savete i podršku, dok istovremeno pokušavaju da se izbore sa pritiskom okoline. Neke se smeju ovim verovanjima, druge ih u potpunosti odbacuju, a ima i onih koje, iako svesne njihove nelogičnosti, ipak poštuju određene rituale „za svaki slučaj”. U ovom članku, osvrnućemo se na najčešće bapske mudrosti, istražiti njihovo poreklo, analizirati ih iz ugla savremene nauke i, što je najvažnije, pružiti podršku ženama da same donesu informisane odluke o svojoj trudnoći i nezi bebe, udaljene od sujeverja i nepotrebnog straha.

Prognoziranje pola deteta: od burme do sode bikarbone

Jedna od najrasprostranjenijih grupa verovanja odnosi se na određivanje pola deteta pre rođenja. Tradicionalni „testovi” su raznovrsni i maštoviti. Oblik stomaka je klasičan primer: uzdignut i okrugao stomak navodno označava devojčicu, dok nisko spušten i špicast nagoveštava dečaka. Zatim, tu je i izgled majke - ukoliko je žena „prolepšala” i dobila sjaj na koži, nosi sina; ako je „poružnela” i dobila bubuljice, očekuje ćerku. Ovakva podela, po kojoj muško dete donosi lepotu, a žensko je „otima”, duboko je ukorenjena i nosi u sebi primese patrijarhalne diskriminacije.

Zanimljivo je da su se ovi metodi održali uprkos naučnim dostignućima. Danas se uz pomoć ultrazvuka pol deteta može odrediti sa velikom preciznošću, ali neke bake i dalje insistiraju na svojim metodama. Pominje se i metoda sa burmom okačenom o konac, koja se vrti u krug iznad stomaka trudnice, ili ljuljanje s jedne na drugu stranu. Čak se i soda bikarbona meša sa jutarnjim urinom - ukoliko zapeni, navodno je dečak. Naravno, tačnost svih ovih metoda je statistički gledano pedeset posto, kolika je i šansa da se prostim slučajnim pogađanjem pogodi pol.

Jedna sagovornica na forumu je ispričala kako su joj žene na pijaci samouvereno govorile da nosi dečaka „jer ima tanke usne”, ne znajući da je ona oduvek imala takve usne. Druga je bila suočena sa stavljanjem noža i makaza ispod jastuka, prosipanjem soli na glavu, pa čak i sa tumačenjem toga da li je trudnica nenamerno razbila čašu. Iako je većina ovih priča bezazlena, one ilustruju koliko je jaka ljudska potreba da se bavi predviđanjem i koliko se drugi ljudi osećaju slobodnim da komentarišu intimne aspekte ženskog tela.

Zabrane za trudnicu: od šišanja do maženja mačke

Kada su u pitanju aktivnosti koje trudnica „ne sme” da obavlja, lista je podugačka i kreće se od komičnog do potencijalno opasnog. Sečenje kose u trudnoći, prema narodnom verovanju, skraćuje život detetu. Farbanje kose je zabranjeno jer će dete biti „šareno”, ili će hemikalije ući u krvotok. U stvarnosti, dokazano je da male količine boje za kosu koje dolaze u kontakt sa kožom ne mogu naškoditi fetusu, a šišanje je potpuno bezbedan način da se žena oseća lepše i urednije.

Hrana je takođe plodno tlo za sujeverje. Jedenje ribe navodno uzrokuje da dete ne progovori na vreme, pileća džigerica čini da beba spava otvorenih očiju, a zečetina da ima zečje oči. Sa druge strane, postoje i verovanja koja su imala nekakvo racionalno uporište u prošlosti. Na primer, izbegavanje kontakta sa mačkama u trudnoći se danas objašnjava rizikom od toksoplazmoze, bolesti koja može biti opasna za plod. Međutim, dok su naše bake to tumačile kao opasnost da će dete biti dlakavo ili da će se uroke doneti, savremena medicina precizno identifikuje parazita i način prenosa, savetujući da mačji toalet čisti neko drugi, a da je sama maca i dalje bezbedan kućni ljubimac.