Bapske Mudrosti i Sujeverja: Šta Sve Čuju Trudnice i Mame?

Bapske Mudrosti i Sujeverja: Šta Sve Čuju Trudnice i Mame?

Trudnoća i prvi meseci roditeljstva predstavljaju čarobno, ali i veoma osetljivo vreme. Oko budućih i svežih majki vrvi od saveta, dobronamernih i manje dobronamernih. Posebno mesto zauzimaju takozvane "bapske mudrosti" - skup sujeverja, narodnih verovanja i saveta koji se prenose sa kolena na koleno. Dok neki od njih imaju izvesnu logiku zasnovanu na iskustvu i brzi za zdravlje, veliki deo zvuči tako fantastično da ostavlja bez teksta. Hajde da zajedno prođemo kroz neke od najčudnijih i najzanimljivijih primera koji kruže našim prostorima.

Zaštita od zlih sila i uroka

Jedna od najintrigantnijih tema jeste zaštita bebe od nepoželjnih uticaja. Mnoge "mudrosti" govore o predmetima koji se postavljaju u blizini bebe. Često se pominje nož ili makaze ispod jastuka ili dušeka u krevetiću. Ovo verovanje potiče iz davnina, sa ciljem da se zaštiti novorođenče od zlih duhova, vestica ili "tmora". Iako danas zvuči zastrašujuće i potpuno iracionalno, za neke porodice ovo je ozbiljna tradicija. Pominje se i beli luk postavljen u blizini bebe, često umotan u maramicu ili ispleten u "kiku" za povojnicu, sa istom namerom - da odbija zlo.

Zaštita se proteže i na dečije stvari. Često se može čuti da se pelene i dečije rublje ne smeju ostavljati napolju noću. Osim praktičnog objašnjenja (rosa, vlaga, smog), postoji i verovanje da noću stvari mogu da "pokupuju" zlu energiju ili urokljive poglede. Isto tako, mnoge babe savetuju da se bebi ne smeju šivati ili krpiti odeće dok ih nosi, jer to može doneti nesreću ili usporiti njihov rast.

Trudnoća: Šta sme, a šta ne sme?

Period trudnoće je posebno plodno tle za razna upozorenja. Jedno od najpoznatijih je da trudnica ne sme da preskače kablove, konopce ili bilo kakve prepreke. Razlog? Veruje se da će se tako pupčana vrpca omotati oko vrata bebe. Iako je obmotana pupčana vrpca relativno česta i uglavnom bezopasna pojava, ovo sujeverje i dalje izaziva zabrinutost kod mnogih.

Još jedno često upozorenje tiče se životinja. Ako trudnica sutne mačku, veruje se da će joj se dete roditi dlakavo ili "maljavo". Ista logika se primenjuje i na pse. Ovo verovanje je toliko rasprostranjeno da mnoge žene, makar i iz zezanja, prime taj savet u obzir. Slično tome, kaže se da ako se trudnica plaši miša, beba može dobiti "mišje" dlačice na telu.

Posebnu kategoriju čine upozorenja u vezi sa kradjom i željama. Ako trudnica nešto ukrade (najčešće voće ili povrće) i pritom se uhvati za neki deo tela, na tom mestu će beba imati beleg ili mladež u obliku ukradene stvari. Zbog toga mnoge priče počinju sa: "Moja drugarica je ukrala šljivu, i beba ima znak u obliku šljive na ledima". Takođe, trudnicu se ne sme odbiti kada nešto želi - ako joj se ne udovolji, osoba koja je odbila može dobiti čmičak na oku ili će je pojesti miševi.

Određivanje pola i izgleda bebe

Pre nego što je ultrazvuk postao dostupan, narod je razvio svoje metode za nagađanje pola bebe. Mnoge od njih i danas opstaju:

• Ako trudnica nosi stomak visoko - dečak je; ako ga nosi nisko - devojčica.
• Ako se trudnica prolepa - nosi dečaka; ako poružni - devojčica joj je "uzela lepotu".
• Oblik stomaka: zašiljen znači dečak, obao znači devojčica.
• Ispupčen pupak ukazuje na dečaka, a uvučen na devojčicu.

Što se tiče izgleda bebe, tu su mudrosti takođe brojne. Ako trudnica ima jaku gorušicu, bebi raste kosa. Ako jede šargarepu, beba će biti šarena; ako jede kupine, imaće "kupinastu" kožu. Čak se veruje da će beba biti talentovana za muziku ako majka često sluša muziku tokom trudnoće.

Porodjaj i prvi dani kući

Nakon porodjaja, mladu majku čeka nova faza saveta. Jedan od najčudnijih je da se posle porodjaja ne sme piti voda, već samo da se liže limun, kako ne bi "ostao stomak". Ovo je opasna zabluda, jer hidratacija je u tom periodu izuzetno važna.

Prilikom iznošenja bebe iz bolnice, postoje različiti običaji. Neki kažu da bebu treba da iznese baba po ocu, drugi da se beba umota u stolnjak, a treći da se u kuću prva unese korpa sa bebine odeće. Takođe, mnogi veruju da se ništa za bebu ne sme kupovati unapred, pre nego što se rodi i donese kući, kako se ne bi "išlo u susret lošem".

U kući se često postavljaju razni zaštitni predmeti. Pored već pomenutog noža i belog luka, često se iznad vrata bebi sobe kači crveni konac ili luk. Ogledala se skidaju ili prekrivaju, kako beba ne bi "pričala samo sa sobom".

Babine i posete: šta ne valja?

Pravila o posetama tek rodjenoj bebi i majci su posebno stroga. Čuje se da žene koje imaju menstruaciju ne smeju da posećuju bebu, jer je mogu "ureknuti". Isto tako, mnogi savetuju da se beba ne pokazuje nikome pre 40 dana, a posebno se ne smeju kačiti njene fotografije na društvene mreže, kako je ne bi neko "urekao".

Na samim babinama postoji čitav ritual. Ne sme se donositi četvrtasta torta (da beba ne bi bila na ćošku), niti pile bez glave (da ne bi išlo kroz život "bez glave"). Postoje i običaji poput prosipanja soli na trudnicu da bi se nagađao pol bebe, ili stavljanja jajeta u haljinu trudnice koja kreće na porodjaj, kako bi porodjaj bio lak kao kokošje sneseno jaje.

Logika iza sujeverja

Iza mnogih ovih "mudrolija" stoje dobronamerni pokušaji da se zaštiti najranjivije. U vremenima visoke smrtnosti dojenčadi, ljudi su tražili bilo kakav način da utiču na sudbinu. Zabrana da se bebi nešto kupuje unapred bila je način da se zaštite od bola u slučaju najgoreg. Upozorenja da trudnica ne prelazi preko konopa možda je nastalo da bi se sprečile nesreće i padovi. Zabrana iznošenja vesa noću ima praktičnu osnovu - izbegavanja rose i vlage koja može oštetiti tkaninu ili izazvati rashkod na osetljivoj bebi koži.

Međutim, danas, uz modernu medicinu i znanje, mnoga od ovih verovanja ne samo da su nepotrebna, već mogu biti i štetna, izazivajući nepotreban strah i stres kod mladih roditelja.

Kako se nositi sa "bapskim mudrostima"?

Ključ je u ravnoteži između poštovanja i zdravog razuma. Možete sa osmehom saslušati savet starije rodbine, a zatim doneti odluku zasnovanu na savremenim saznanjima i savetima lekara. Ne treba ulaziti u konflikte, ali je važno postaviti jasne granice, posebno kada se radi o bezbednosti vašeg deteta. Najbolji pristup je informisanost, strpljenje i fokus na ono što zaista pomaže - ljubav, nega i podrška.

Na kraju, sve ove priče, ma koliko čudne bile, deo su našeg folklora i tradicije. One pričaju o vremenu kada su ljudi pokušavali da objasne svet oko sebe na osnovu onoga što su znali. Danas, one mogu da posluže kao zanimljiva tema za razgovor i dobar razlog za osmeh, podsećajući nas koliko smo daleko odmakli, ali i koliko je ljudska želja da zaštiti novi život bila i ostala jaka i istinita.